О књизи: 2021 / „Па,” позивам је на. - Реци ми. Где су родитељи? Где су изгубили мозак? Или си ти? Зашто си седео на киши? Говори по реду. И јасно: „Отишла је из куће“, спушта поглед у стиду. Па, стигли смо - Зар ниси купио играчку? - Постављам разумно питање. „Или нису одобравали твог дечака?“ „Другачије је...“ одговара он суморно. „Не могу да кажем.“ „У реду, добро“, одлучујем да прескочим ово питање. Лично, разумем. - Само напред. Побегао си од куће. Зашто се ниси вратио када је почела да пада киша, али хоћеш ли ме погледати или не? Желим поново да видим твоје очи. — Отишла је, прошетала градом и... изгубила се.